Nauka u ishrani bilja

Tri oblika azota u UAN-u

UAN (urea-amonijum-nitrat) je tečno azotno đubrivo koje sadrži sva tri oblika azota — amidni (ureični), amonijačni i nitratni. U UAN 30 odnos je 15 % + 7,5 % + 7,5 %, a u UAN 32 16 % + 8 % + 8 %.

• Nitratni — odmah dostupan biljkama.
• Amonijačni — brzo dostupan.
• Amidni (ureični) — postaje dostupan tokom narednih dana; ima produžno dejstvo.

Zato biljka dobija azot i odmah i postepeno. Nitratni deo radi i u hladnom proleće, kad se urea sporije razlaže.

Kako se azot menja u zemljištu

Amidni oblik prelazi u amonijačni, a zatim u nitratni, koji koren biljke koristi. Vreme potrebno za te promene zavisi od temperature zemljišta.

Dva koraka u zemljištu

1. 1. Hidroliza ureeenzim ureaza (proizvode ga zemljišni mikroorganizmi) razlaže ureu do amonijuma (NH₄⁺). Kod granulisane uree po površini oko svake granule naglo raste pH i deo azota odlazi u vazduh kao amonijak (volatilizacija).
2. 2. Nitrifikacijaaerobni mikrobiološki proces u dva koraka: amonijum → nitrit (Nitrosomonas) → nitrat (Nitrobacter). Nitrat (NO₃⁻) koren lako usvaja, ali je i lako pokretan — ispira se u dublje slojeve.

Zato u hladnom proleću čista urea sporo postaje dostupna, a UAN sa gotovim nitratnim delom hrani biljku odmah. Dva puta kojima se azot gubi: volatilizacija (amonijak u vazduh — kod uree po površini i do 50 % u toplom i vetrovitom vremenu, kod UAN-a do 5 %) i ispiranje nitrata u podzemne vode. Oba su finansijski gubitak i ekološki problem — zato se momenat primene bira prema temperaturi zemljišta i prognozi padavina.

Kristalizacija i zimsko skladištenje

UAN 32 počinje da kristališe oko 0 °C, a UAN 28 tek oko −18 °C. Za zimsko skladištenje i rane primene UAN 28 je sigurniji izbor.

Oprema, materijali i bezbednost

• Oprema za UAN treba da bude od nerđajućeg čelika ili plastike — UAN nagriza bakar, mesing i cink.
• Za prihranu useva preporučuju se sapnice za mlaz (trake): manje dodira sa listom, manji rizik od ožegotina.
• UAN ne spada u opasne materije, pa je manipulacija jednostavna i bezbedna.
• Fleksibilni rezervoar od 100 m³ dovoljan je za oko 350 ha. Više o tome na strani Oprema i alati.

Đubriva i prinos

Mineralna đubriva učestvuju u stvaranju prinosa zajedno i ravnopravno sa ostalim neophodnim činiocima. Upotrebom đubriva vraćamo zemljištu deo hraniva koji je iznet sa prinosom.

Jara pšenica iznese više azota i kalijuma od ozime, a istu količinu fosfora.

Libigov zakon minimuma

Prinos je uvek srazmeran sadržaju hranivih elemenata koji su dostupni biljkama, a jedan element nikada ne može da zameni drugi u formiranju prinosa (Libigovo bure).

Fosfor u zemljištu

Fosfor se u zemljištu gotovo ne kreće: biljka ga uzima iz rastvora u neposrednoj blizini korena. Zato o njegovom dejstvu odlučuju reakcija zemljišta (pH), oblik đubriva i mesto gde je dato.

• Kiselo zemljište (pH u KCl ispod oko 5,5): fosfor iz đubriva se vezuje sa aluminijumom i gvožđem u teško rastvorljive fosfate. U ogledu u Slavoniji (pH u KCl oko 4,2) sam fosfor dao je +8 / +17 / +15 % prinosa kukuruza, pšenice i soje, sam kreč +95 / +235 / +37 %, a kreč i fosfor zajedno +124 / +318 / +63 %. Na jako kiselom zemljištu prvo kreč, pa fosfor.
• Karbonatno zemljište (pH iznad 7): fosfor prelazi u kalcijum-fosfate. Isti rezultat AL analize znači manje dostupnog fosfora nego na nekarbonatnom zemljištu, pa se traže i CaCO₃ i pH — oko polovine uzoraka u Vojvodini ima više od 5 % CaCO₃.
• Klase obezbeđenosti (AL-P₂O₅, mg/100 g): ispod 10 siromašno, 10–15 srednje, 15–25 optimalno, 25–50 visoko, preko 50 štetno. Iznad 50 fosforom se ne đubri 3–4 godine, jer višak fosfora na karbonatnom černozemu izaziva nedostatak cinka i pad prinosa kukuruza za 1–2 t/ha.
• Rok: osnovna doza fosfora daje se u jesen, pre osnovne obrade; na karbonatnom černozemu može i unapred, za 4–5 godina — dejstvo se prepolovi za 3–4 godine. Doza manja od iznošenja troši zalihu: na Rimskim Šančevima je 45 godina đubrenja sa 60 kg P₂O₅ godišnje spustilo AL-P₂O₅ sa 23,6 na 9,8 mg/100 g.

Iznošenje P₂O₅ po toni zrna (sa ostacima): pšenica 9–10 kg, kukuruz 11–13 kg, suncokret 17–19 kg, soja 23–27 kg. Primer: kukuruz 9 t/ha, AL-P₂O₅ 19, ostaci ostaju → oko 81 kg P₂O₅/ha; od toga start uz seme 25 l/ha POLYFERT-a daje 13 kg, ostatak ide osnovnim đubrenjem.

Start sa fosforom uz seme najverovatnije se isplati na siromašnom ili srednje obezbeđenom zemljištu, pri hladnoj i vlažnoj setvi, ranoj setvi, kod mnogo žetvenih ostataka i na zemljištima visokog pH. Na zemljištu siromašnom fosforom 22 kg P₂O₅ uz seme pšenice dalo je oko dva puta veći efekat od iste količine razbacane po površini. Rešenje za to: POLYFERT 11-37 — tečan, u traku 5 cm pored i 5 cm ispod semena, ortofosfat odmah i polifosfat postepeno.

Kalijum

Kalijum ne ulazi u sastav organske materije biljke, ali upravlja vodnim režimom, otpornošću na sušu i mraz i kvalitetom prinosa. Zemljišta Vojvodine su njime uglavnom dobro snabdevena, ali ga pojedine kulture iznose u velikim količinama.

• Iznošenje K₂O po toni prinosa (sa ostacima): pšenica 13–14 kg, kukuruz 15–16 kg, suncokret 38–45 kg, soja 50–60 kg, šećerna repa oko 5 kg po toni korena. Krompir, šećerna repa, lucerka i suncokret su kaliofilne kulture — kod njih se đubrenje kalijumom ne preskače.
• Žetveni ostaci vraćaju najveći deo kalijuma: zaoravanjem ostataka suncokreta vraća se 80–90 % iznetog K₂O. Ko ostatke odnosi, mora ih nadoknaditi đubrivom.
• Rok: kalijum se, kao i fosfor, daje u jesen pod osnovnu obradu; rasut u proleće ostaje u površinskom sloju, gde ga koren leti ne dohvata. Teška, glinovita zemljišta bolje drže kalijum od lakih, peskovitih.
• Ritska crnica u Banatu često ima preko 50 mg/100 g AL-K₂O — proverite analizu; pri takvim vrednostima kalijum se ne daje duži period.

Po klasama PSS: vrlo nisko 90–100 % iznetog, nisko 80–90 %, srednje 60–70 %, optimalno 50–60 %, visoko 30–40 %; 41–50 ne đubriti 1–3 godine, preko 50 duži period, uz praćenje mikroelemenata.

Mikroelementi i život zemljišta

Mikroelementi su potrebni u gramima po hektaru, ali bez njih veliki elementi ne rade. Njihova dostupnost zavisi pre svega od reakcije zemljišta i od odnosa prema fosforu.

• Cink je najčešći problem na našim zemljištima: višak fosfora i karbonati smanjuju njegovu dostupnost. Na smonici je nedostatak cinka utvrđen u 65 % uzoraka, a gvožđa u 25 %. Kod krmnog bilja nedostatak cinka u biljci nađen je na svim ispitivanim lokalitetima, iako je zemljište imalo dovoljno. Kad je cink graničan, daje se u startu uz seme: amonijačni cink u brazdi najviše 2,3 l/ha (na suvom peskovitom 1,2 l/ha).
• Karbonatna zemljišta sa više od 10 % CaCO₃ nose rizik nedostatka gvožđa, cinka i mangana; prednost imaju fiziološki kisela mineralna i organska đubriva.
• Kisela zemljišta: gvožđe i mangan mogu biti i u toksičnim količinama. Kalcizacija povećava pristupačan fosfor, cink i bor, a smanjuje mobilni aluminijum, mangan i gvožđe — uz stajnjak dejstvo je jače.
• Mikroorganizmi pretvaraju đubrivo u hranu za biljku. Černozem ima najviše bakterija i azotobaktera među zemljištima Vojvodine i najaktivnije enzime. Velike doze azota (180–200 kg N/ha) smanjuju broj mikroorganizama i azotofiksatora, dok je oko 60 kg N/ha najpodsticajnije.
• Humus hrani taj život: 39 % oranica Vojvodine je slabo humozno (ispod 3 %). Spaljivanje ostataka smanjilo je humus za 0,2 do 0,8 %, a zaoravanje ostataka uz azot 50 godina drži humus stabilnim i daje 9–15 % veći prinos pšenice. Zbijene uvratine imaju manje mikroorganizama i 20–40 % manji prinos kukuruza.

Kako mikroorganizmi hrane biljku

1. Mineralizacijabakterije i gljive razlažu humus i žetvene ostatke; amonifikatori oslobađaju amonijak, nitrifikatori ga prevode u nitrat — isti put kojim ide i azot iz UAN-a. Na humusnom zemljištu to daje 20–30 kg N/ha godišnje, na dubokom zemljištu sa zaoranim ostacima i više.
2. Vezivanje azota iz vazduhabakterije u kvržicama soje i lucerke (zato se soja inokuliše) i slobodni azotofiksatori (azotobakter) u zemljištu.
3. Otključavanje fosfora i mikroelemenatakorenske gljive (mikoriza) i bakterije koje rastvaraju fosfate čine vezani fosfor, cink i mangan dostupnim korenu — tim pre što se fosfor sam ne kreće.

Mikroorganizme hrane organska materija i vlaga: zaoravanje ostataka, stajnjak i umerena doza azota ih podstiču; spaljivanje ostataka, zbijanje, jaka kiselost i doze preko 180 kg N/ha ih guše. Zato se đubrivo i život zemljišta ne mogu razdvojiti: ko čuva humus, dobija deo hraniva besplatno.

Vrednosti su iz domaćih i regionalnih istraživanja (PSS Subotica, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Kovačević, Dugalić i sar., Csathó i Kádár). Za vašu parcelu važi analiza zemljišta — pitajte asistenta sa nalazom.

Azotna đubriva u svetu

U 2022. godini azotna đubriva su činila 54 % ukupne globalne prodaje mineralnih đubriva (230 miliona tona). Bez pravilne i pravovremene prihrane azotom nema maksimalnih prinosa, bez obzira na sortiment, agrotehniku i navodnjavanje.